Palićko Jezero je 70-tih godina presušeno i revitalizovano, zbog ogromne količine mulja u jezeru. Jezero tada doživljava svoj novi procvat. Izgrađeni su sportski tereni za fudbal, odbojku, rukomet, košarku… Izgrađeno je vikend naselje kao i bezbroj radničkih odmarališta. Napravljen je prečistač i u jezero je počela da se ulivala čista voda.

Posle revitalizacije, dubina jezera je bila oko 3.5m, ali nanošenjem od strane vetrova raznih sedimenata i stvaranjem mulja imamo situaciju da se dubina na sredini jezera smanjila na oko 2,2m. Mala dubina jezera dovodi do toga da se leti prilikom velikih vrućina jezero previše zagreje i dolazi do manjka kiseonika što ribe tesko podnose. Zimi je problem sto ribe nemaju mesta sa dovoljnom dubinom gde mogu bezbedno prezimiti. Ako se nastavi sa ovakvim tempom smanjivanja dubine jezera, ono će se za 30 godina pretvoriti u močvaru.

Zadnjih 7 / 8 godina se pojavila vodena trava u jezeru koja pravi velike probleme.

Trava počinje rasti krajem aprila, da bi u junu izišla na površinu. U tu travu se zaglavljuje razno smeće i upliću ribe koje kasnije uginu što stvara lošu sliku o jezeru i širi nesnosni smrad truleži. Augusta meseca trava završava svoj životni ciklus i tone na dno jezera gde se pretvara u mulj. Kao dugogodišnji korisnik jezera mogu reći da se mulj pojavljuje na mestima gde ga do sada nije bilo, ako je na tom mestu rasla vodena trava. Potrebana je samo dobra volja da bi se rešio taj problem, nikakve ogromne pare! Naprimer, kada je ribarima koji su vadili invazione ribe, smetala trava zbog pristajanja čamaca na molo. Preduzeće koje vodi brigu o jezeru je pokosilo tu travu ali samo oko mola. Ostalu travu nisu dirali, mada im je kombajn za tu namenu već bio u vodi. Sledeći problem su alge koje kada završe svoj životni ciklus isplivaju na površinu jezera gde trunu.

Vađenjem invazionih riba iz jezera pomaže se jezeru, ali to nije dovoljno. Potrebno je redovno kositi travu, usisavati alge sa površine jezera. Također je potrebno svakodnevno vaditi sedimente sa dna jezera kako se ne bi došlo do situacije da ribe nemaju gde da se sklone zbog visokih ili niskih tempratura. Pre revatilizacije jezera postojao je bager koji je to radio, ali se posle toga nije više pojavljivao. Mada ovo izgleda kao Sizifov posao, ovo su stvari koje se moraju uraditi da bi jezero prodisalo.