Palićko Jezero

Palićko Jezero se prvi put spominje 1462. godine kao Pali (Paly) jezero. Tada je bilo sa visokim salinitetom koje se do sada apsorbovalo tako da je sada slatkovodno jezero. Spominje se u 18-tom veku kao i banjsko lečilište za kožne bolesti reumu. Krajem 19-tog veka Palićko Jezero doživljava svoj prvi procvat izgradnjom pruge Budimpešta Zemun i tramvajske linije Subotica Palić. Tada je izgrađen Ženski štrand i održavane su Palićke sportske igre koje su bile preteča budućoj olimpijadi. Na slici Lajos Vermeš, pokretač Palićkih Sportskih Igara.

Lajos Vermes Palicka olimpijada

Jezero je površine oko 5 km kvadratnih, naduži prečnik je oko 4km, a najkraći oko 500m i prosečne dubine je oko 1,7 metara, a na sredini jezera oko 2,2m. Površina turističkog dela je 3.8km kvadratnih. U turističkom sektoru jezera se održavaju jedriličarske i veslačke kako međunarodne, tako i lokalne regate. Odlični uslovi za jedrenje i veslanje privukli su klubove i nacionalne selekcije kako iz naše zemlje tako i iz inostranstva da svoje pripreme za velika takmičenja vrše baš na Palićkom Jezeru.

Palićko Jezero je 70-tih godina presušeno i revitalizovano, zbog ogromne količine mulja u jezeru. Jezero tada doživljava svoj novi procvat. Izgrađeni su sportski tereni za fudbal, odbojku, rukomet, košarku… Izgrađeno je vikend naselje kao i bezbroj radničkih odmarališta. Napravljen je prečistač i u jezero je počela da se ulivala čista voda. posle revitalizacije je dubina jezera bila oko 3.5m, ali nanošenjem i stvaranjem raznih sedimenata sada imamo situaciju da je dubina na sredini jezera oko 2,2m i sve ukazuje na to da je ekološka katastrofa na vidiku! Zadnjih 7 / 8 godina se pojavila vodena trava u jezeru koja pravi velike probleme.

vodena trava iz jezera

Trava počinje rasti krajem aprila, da bi u junu izišla na površinu. U tu travu se zaglavljuje razno smeće i upliću ribe koje kasnije uginu što stvara lošu sliku o jezeru i širi nesnosni smrad truleži. Augusta meseca trava završava svoj životni ciklus i tone na dno jezera gde se pretvara u mulj. Kao dugogodišnji korisnik jezera mogu reći da se mulj pojavljuje na mestima gde ga do sada nije bilo, ako je na tom mestu rasla vodena trava. Potrebana je samo dobra volja da bi se rešio taj problem, nikakve ogromne pare! Naprimer, kada je ribarima koji su vadili invazione ribe, smetala trava zbog pristajanja čamaca na molo. Preduzeće koje vodi brigu o jezeru je pokosilo tu travu ali samo oko mola. Ostalu travu nisu dirali, mada im je kombajn za tu namenu već bio u vodi. Sledeći problem su alge koje kada završe svoj životni ciklus isplivaju na površinu jezera gde trunu.

alge na površini

Vađenjem invazionih riba iz jezera pomaže se jezeru, ali to nije dovoljno. Potrebno je redovno kositi travu, usisavati alge sa površine jezera. Također je potrebno svakodnevno vaditi sedimente sa dna jezera kako se ne bi došlo do situacije da ribe nemaju gde da se sklone zbog visokih ili niskih tempratura. Pre revatilizacije jezera postojao je bager koji je to radio, ali se posle toga nije više pojavljivao. Mada ovo izgleda kao Sizifov posao, ovo su stvari koje se moraju uraditi da bi jezero prodisalo.

Jedriličarski klub